Da srpski doktori nauka razvijaju našu, a ne tuđe privrede

petar-baron-rajacic
PETAR BARON RAJAČIĆ

Predsednik Srpske akademije inovacionih nauka, Petar baron Rajačić, prisustvovao je tokom 30. i 31. januara II Međunarodnoj agrobiznis konferenciji, na Kopaoniku, koju su uz Udruženje Etno centar Gegula, organizovali opština Raška, Centar za strateška istraživanja nacionalne bezbednosti Beograd i klaster Putevi kulture, takođe iz Beograda. Pažljivo prateći dvodnevna predavanja, akademik Petar baron Rajačić je skup ocenio kao vrlo kvalitetan i uspešan, koji je dao niz pozitivnih rezultata, poruka, primenljivih u perspektivi. Posebno je pohvalio učešće velikog broja naučnika i mladih ljudi, koje ni snežno nevreme nije sprečilo da dođu, što je prokomentarisao željom i žeđu za boljitkom Srbije i pozivom da daju svoj doprinos.
Pored reči pohvala, akademik Petar baron Rajačić je dao i kritički osvrt, naglasivši da to ne znači da Konferencija nije ispunila njegova očekivanja, već da bi dao sugestije, da svaka naredna bude još konstruktivnija, konkretnija i u funkciji budućeg razvoja.
Po njegovom mišljenju, dobar deo radova prezentovanih na Konferenciji govorio je o analizi, a ne o perspektivi i budućem razvoju, bilo u sferi agroprozvodnje, bilo u sferi agroturizma.

-Bila bi velika stvar kada bi mi te naučne radove pretvorali u konkretne projekte, biznis planove i ponudili tržištu, ljudima na konferencijama i kada bi posle toga organizovali susrete sa privrednicima po pojedinim lokalnim samoupravama gde bi njima mogli da prezentujemo šta vredi graditi, raditi, koje nove tehologije vredi upotrebiti. Na ovim predavanjima nisam imao priliku čuti mnogo o novim tehnologijama, o agroekonomskim merama, o onome što primenjuje Evropa i razvijeni svet. Mi treba da idemo u Evropu, ali, imam osećaj da mnogi od nas nisu razumeli šta to znači. Odlazak u Evrpu znači ulazak sa našim brendovima na njihove rafove. Samo formalni pristup se ne smatra nekim dometom. Evropa je danas u Srbiji sa svim svojim brendovima. Moramo se boriti da u Evropu uđemo sa robama, a ne samo problemima i sa traženjem milodara. Moramo Evropi da ponudimo ovo što mi imamo: ogromno prostranstvo, velike količine neobrađenog zemljišta, divne šume, reke, jezera, banje… Imamo mnogo toga što možemo da iskoristimo i u turizmu i u agroproizvodnji. Iznad svega imamo divne, vredne, misaone ljude, koji mogu da iznađu nove tehnologije, nove proizvode i koje bi trebamo podržati. Imamo jedan veliki broj ljudi okupljenih oko Srpske akademije inovacionih nauka koja može da na izvestan način da im pomogne: SAIN raspolaže određenim sredstvima koja dobija i od EU. Međutim, EU traži projekte. Da bi ta sredstva uzeli potrebno je da konkurišemo. Često puta nismo ni osposobljeni da možemo aplicirati na određene projekte, što znači da se i time moramo pozabaviti, organizovati jednu konferenciju sa temom: kako aplicirati na evropske fondove, da na taj način edukujemo ljude i stvorimo timove ili agencije (jer to nikada neće i ne mogu znati svi), koje će moći da rade pri nekim institucijama, pa možda čak i pri SAIN.

Govorimo o razvoju male privrede koja je nesumnjivo veliki potencijal, ali retko gde se mala privrede razvila bez velikih giganata. Nekada je „Crvena zastava“ imala 1.000 kooperanata. Oko velikog proizvođača se nalazi veliki broj malih. Mi smo dostigli dobar nivo razvoja male privrede u turizmu, trgovini, nekim delovima zanatstva, što je dobro, ali da bi mali privrednici imali motornu snagu, potrebno je da se „zakačimo“ za velike sisteme. Ako ih sami nemamo, bilo bi dobro da ih potražimo u Evropi, pa da se vežemo za evropske sisteme i da se na taj način integrišemo u Evropu. Mi se u Evropi nećemo integrisati tako što smo najveći donatori u kvalifikovanoj radnoj snazi, koju iškolujemo i šaljemo napolje. Mi smo poslali nekoliko hiljada doktora nauka koji danas razvijaju tuđe, a ne naše privrede. A zna se da jedan doktorant ovu državu košta od 50 do 100 hiljada evra. Osim toga moramo raditi na razvijanju svesti o tome kako pojedinac da sami sebi osmisli posao, jer se za to i školovao i kako da zaposli i druge – izjavio je akademik Rajačić.

Posebno je pohvalio rad predsedavajućeg, akademika prof. dr Slobodana Neškovića, kao i Etno centar Gegula, koji je uspeo da se pozicionira u centralnom delu Srbije, i da pridobije podršku lokalne zajednice. Takođe je mišljenja da treba koristiti znanja inovatora i onih koji imaju mogućnosti rešavanja određenih problema, i da će s tim u vezi SAIN od februara u lokalnim samooupravama početi sa predavanjima i izložbama, gde će edukovati ljude kako i šta činiti da bi bili prosperitetniji, bolji, produktivniji, da naše selo oživi. Jer, Srbija mora oživeti selo ako želi da nahrani ovaj narod, da ga zaposli, i da rastereti gradove, koji više ne mogu da apsobruju niskoproduktivnu snagu. Osim toga mora se voditi računa da se ljudi osposobljavaju za nove poslove.

Akademik Rajačić je na kraju podržao izdanje Zbornika sa II MAK 2015. koji će biti prosleđen Vladi Srbije i svim merodavnim subjektima. Po njegovom mišljenju, bilo bi mnogo inspirativnije da se pred Vladu i druge organe proslede konkretni projekti, kako bi se put od ideje do realizacije ubrzao.